DRHTIM OD STRAHA IL’ SREĆE
-----
Ko to
prebira po mojoj rasanjenoj duši,
što u njoj
traži,
po mozgu
kljuca?
Je l’ to
stara sudba kuca,
ili mi
Andjeli daju krila,
da mi dušu
uznose,
gore il’
dole.
Razočarenje
i očaj su korak od sna,
uvijek
prisutni,
a sreća i spokoj
izmiču na dohvat,
stalno
neuhvatljivi.
Hoću mir da
se urazumim,
daj mi
vremena da shvatim,
da novi
život u meni struji,
da spavam
dječijim snom,
radujem
svakom novom danu.
Drhtim od
straha varljive sreće
ili od
sreće,
svejedno,
do
sada nedoživljene!
---
By
Marija Dubnjakovic
Nema komentara:
Objavi komentar