NA KLACKALICI BEZNADJA I NADE

NA KLACKALICI BEZNADJA I NADE

 -----

Nagnuta beznadjem nad ponorom,

grotlo nezajažljivo, tamno duboko,

bez odraza moga lika;

samo nesmireni eho huke odjekuje u duši.

Molim se nad njim, kao pred Bogom,

da me ne odvuče, ne sunovrati,

nadom srca u grču tijela,

da mi sačuva pamet i zdravlje;

prizivam ruku spasenja,

pružam joj svoju punu neskrivenih želja,

za moju dušu ogoljenu, satrvenu,

radi moja tri čeda, jabuke zelene,

i jedne neubrane, čekane, još ne rodjene,

nadam se i istrajavam.

Na klackalici beznadja i nade

Malo treba da se sklizne i strmoglavi!

---

By

Marija Dubnjakovic