IZDAJA

 

IZDAJA

-----

Slomljena prikupljam već zgrčenu dušu.
Od ranjenog srca,
usnama prinesena,
krvava osta čaša,
prepunjena gorčine,
i od bola puna.
O,
tresnut ću čašu od čemera,
nek raspe se sva zla kob,
i u zemlju saspe.
U zanosu ne prepoznah,
da bila sam igračka,
pohlepi bludni sluga.
Zaboravih,
zlu kob moju,
pratilju vjernu,
da me ko cvijet na rosi,
zlobnik, otrgnu i pokosi.
Vučem tijelo ranjeno,
u njmu leži mi,
sudba cijela.
Krv mi šiklja na hiljadu rana,
kao da nije dosta,
srce mi raznese nova strijela.
Nema spokoja,
moje rane krvarit će sve više,
srce neće tako jako tući,
kucat će sve tiše i tiše...

---
By

Marija Dubnjakovic